EM
MALKU NE IMA, EM LO[O SME RASPOREDENI
Ne
sakam da `iveam vo kutiv~e kibrit
Koga
nekoj ~ovek se zanimava so takva suptilna rabota kakva
{to e teatarot i ~ove~kata du{a vo nego, neminovno go
nosi predizvikot da se razgovara so nego. Naum Panovski,
profesor i {ef na katedrata za psotdiplomski studii
po re`ija na presti`niot Katoli~ki Univerzitet vo Va{ington,
re`iser dobro poznat vo makedonskite krugovi, e tokmu
takva li~nost. Denovive na Dupont Circle vo Va{ington,
DC. razgovaravme so nego za ona {to e na{e makedonsko
sekojdnevie bez razlika dali ~ovek e vo ili nadvor od
Makedonija. I po pove}egodi{niot prestoj i rabota vo
SAD Panovski so neskriena vozbuda govori za sebe i za
"makedonckite raboti"
Kolku
se kontinuirani va{ite kontakti so Makedonija, dali
voop{to postojat?
Moite kontakti so Makedonija se i kontinuirani i postojani.
Jas komuniciram so Makedonija i se obdiduvam da sledam
{to se slu~uva vo nea i okolu nea. No Makedonija ne
komunicira so mene, a toa e edna situacija koja trae
so godini i toa ne e za iznenaduvawe. Makedonija nikoga{
ne komunicirala so nikoj svoj {to e nadvor od nea. Duri
i ne znae koj kade i e. Em malku ne ima, em pogre{no
sme rasporedeni. Koj se pri~inite za toa ne znam. Me|utoa
vo ovoj moment i vo ovaa prikazna va`no e toa {to Makedonija
ne komunicira ni so samata sebesi. Se ~ini deka Makedonija
e vo te{ka koma. "Vo nea, vo Makedonija strav,
a odnadvor borbi za nea", bi rekol pred edno dve
iljadi godini Apostolot Pavle vo svojata poslanica do
Korintjanite.
Mo`ete li da napravite razlika vo nekoi odnosi,
relacii i slu~uvawa vo Makedonija me|u ona {to be{e
sekojdnevie pred va{eto doa|awe vo SAD i sega?
Pa videte, gra|anite na Makednija toga{ - velat nekoi
denes - nemaa svoja nezavisna i slobodna dr`ava Makedonija.
A sega imaat. Toga{ vo toj mnogu omrazen re`imkoga nemaa
"slobodna dr`ava" imaa paso{ i sloboden vizen
re`im so cel svet. Mo`ea da patuvaat kade {to sakaat
i koga sakaat bez da bidat poni`uvani i maltretirani
od grani~nite slu`bi niz svetot. A denes srekni se i
ako dobijat samo ednokratna viza, a ne {engenska, posle
dolgite turkanici pred Evropskit Embahadi. A u{te ako
toa se slu~ilo za pomalku od predvideniot rok od nekolku
nedeli ~ekawje - i nema kraj na radosta. Toa e golem
progres vo osvojuvaweto na slobodata. Toga{ znaeja deka
zemjata im se vika Makedonija, a denes sekoj kako stigne
i dava ime, zatoa i odvaj da ja pronaodjaat zad sifruvaniot
kod FJRM. Toga{ znaeja deka jazikot na koj {to ucat
i zboruvaat e makedonski, a denes gi ucat deka nemat
svoj jazik tuku toj bil samo zapadna "moderna"
varijanta na jazikot na istocniot sosed. Toga{ gra|anite
znaeja kade se granicnite i koj gi cuva, denes nikoj
ni{to ne znae, i site se setaat vamu tamu niz razre{etanita
granica koj kade saka. Isto kako vo {engenska obedineta
Evropa. Milina edna. - toga{ imaa gra|ani penzioneri
koi si gi primaa svoite penzii na vreme, a sega ima
zgolemen broj penzioneri koj kojznae od koga ne primile
penzii. Toga{ pogolemiot broj od gra|anite bea vraboteni,
denes pogoleniiot broj od niv se na ulica i bez rabota
i presrekni se ako imaat da skrpat od prvi do petnaeseti.
Za ostanatoto ke vidime posle petnaeseti. Toga{ imaa
rafinerija sega nemaat ni bezin. A koga go ima toga{
e najskap na svetot. Toga{ za se im bea krivi Slovencite,
a sega krivi im se nekoi drugi... Toga{ imaa edna partija
na vlast koja barase monolitnost (ili sproveduvase kako
{to e moderno da se kaze denes - ednoumiski avtoritaren
koncept), denes imaat tri partii na vlast i dvojno poveke
partii vo opozicijata koi go pravat istoto toa - inaguriraat
ednoumie i partiska dr`ava. Toga{ nemaa pravna dr`ava,
sega bogami ako prodololzat rabotite vaka ke nemaat
ni... .kojznae do kade ke ja doteraat.
No da ne gi nabrojuvam site dostignuvawa, da ostavime
ne{to i za drug pat. Samo se pra{uvam kako i poetot
Miljkovi}, "dali slobodata umee da pee onaka kako
{to porobenite peeja za nea"
Kolku, spored vas, se znae ili ne se znae za
Makedonija vo Va{ington, vo SAD?
Pa, za Makedonija znaat makedoncite iselinici {to `iveat
vo Amerika i sonuvaat da se vratat eden den vo stari
kraj, onie {to patuvaat vo Makedonija, onie {to se slu`beno
zainteresirani i upateni na Makedonija i na Balkanot,
po nekoj slucaen ljubopitnik, prijatel, ljubovnik, nekoja
budaletinka, po nekoj poet i tolku. Ah, da. Se znae{e
mnogu i vo vremeto na Blace. Toga{ bevme osobeno popularni
zaradi na{eto pendrek-gostoprimstvo.
Vo
toj kontekst, vistina li e deka svetot poveke ne znae
po lo{i raboti otkolku po na{ata istorija, kultura,
umetnost?
Videte samo nekoj vo Makednija moze da se zanesuva deka
i zvezdite {epotat na makedoniski i za Makedonija. Svetot
niti saka da znae za nea vakva kakva {to e nitu go interesira.
{to ni vredi {to na prostarnstvo pomalo od NewYork ima
tolku mnogu anticki, vizantiski, i srednovekovni spomenici,
{to imame retki priordni ubavini, {to sme pitom i gostoprimiliv
narod !!!???, koga Makedonija ne znae da go za{titi
toa svoe bogatstvo, da go afirmira, i da profitira od
toa.
Kolku zapadot e pitom, a istokot div, toga{?
Ne
mislam deka nitu zapadot e div, nitu istokot e pitom,
ili obratno. Mislam deka na{ata samovljubenost no i
stravot, inferiornosta, servilnosta ne ni dozvoluvat
da pogledneme nadvor od na{ite dvorovi i da vidime deka
tamu od drugata strana na makednoskat taraba postoi
nekoj drug svet koj ima svoi vrednosti, svet koj misli
poianku od nas, no koj ne e protiv nas. Toj svet {to
nie go narkuvame Zapdna Evropa se bawa skoj den, mie
zabi, se trudi da bide tivok i veli izvinete, ve molam.
Toj svet e nasman i vedar. Toj svet isto taka si go
bara i svojot interes i si go brani koga e toa potrebno.
Nie bi sakale site da se odnesuvaat kako nas i da u`ivaat
vo na{ata smrdea, vo na{ata “prekrasna rea od
pot”, vo na{iot miris na ko~ina, vo nasite kavgi,
pijanstva, vo nasite kocoperewa, i deka toa e vrednost.
Stanuva zbor za poimawe na vrednostite. Makedonija kako
da `ivee vo sreden vek vo toj odnos. Da ne se zasnuvame
- ne sme nitu najva`ni, nitu najubavi na svetot, nitu
sme najseksi na svetot. }e si go najdeme mestoto vo
svetot samo spored mokta na umot, spored rabotata, proudkitvnosta,
kvalitetot i profitot {to }e go ostvarime. Preku vistinskoto
samopuctivawe. Balkanskoto emotivno udirewe v gradi
i nasilni~ka arogancija od tipot " Koj ve... nie
sme od Makedonija" ne proa|a vo svetot. Tokmu naprotiv
duri iritira. Mudroto jagne od devet majki cica.
Smetate deka imame iskrivokol~ena slika za
svetot vo koj `iveeme?
Toa stanuva se poocigledno poslednive desetina godini
od koga granicite se zatvoreni. Makedonija misli deka
site treba da padnat vo nesvest zaradi nas, za{to nie
sme centarot okolu koj se vrti vselenata. NATO, Madlen
Olbrajt i ne znam uste koj e kriv {to ima korupcija,
kriminal, {to se slucuva toa {to se slucva, {to vladata
e nesposobna, a opozicijata vlastoljubiva, ocajna i
arogantna. Se ne{to drugite se krivi, a nie sme se vo
pravo i najdobri, ama svetot ne ne razbira i ne mrazi.
Ne retko se stava pod navodnici zborot patriot
koga se govori, vo Makedonija, za onie koi, sli~no na
vas, `iveat i rabotat nadvor od tatkovinata. Imate li
komentar za toa?
^udno i smesno no izgleda samo uste na Balkanot zanesnite
inferiorci se zanimavaat so patriotizmot lepejki sekomu
koj e poinakov i koj misli poinaku od niv omalova`uvacka
etikata "predavnik". Tamu kako da ima postojana
potreba od dezurni predavnici. Pred izvesno vreme toa
bese Goran, denes sum toa jas, utre }e bide nekoj drug.
No jas ve pra{uvam, dali e predavnik onoj {to vo ime
na li~noto dostoinstvo, dignitet i identitet donesuva
odluka kako gra|anin, kako covek, da se sprotivstavi
na individualnoto obezlicuvawe, na varvarizmot i primitivizamot?
Dali e predavnik onoj koj prevzema apsoluten licen rizik
i vo toa go investira seto svoe postoewe so cel da go
spasi najelementarnoto, i najhumanoto vo sebe, creativinot
i licen identitet ? Dali e predavnik onoj koj veli ne
na ludiloto?
Dali mo`ebi trebase da se glumi heroj i da se ostane
vo edna sredina vo koja se ru{at site moralni, site
humani normi na odnesuvawe, kade {to jazikot e reduciran
na vulgaren atak i nasilstvo, kade {to ne po{toi elementarna
kultura na komunikacija i kade {to osnovnite parametri
na komunicirawe se nasilstvo, izmama, grabe`.. da sakav
da se zanimavam so politika i da bidam politcar, }e
ostanev vo Makedonija. Jas sakav da bidam ona {to sum,
slobodna li~nost koja se zanimava so umetnost. Tokmu
zatoa ne znam {to e predavstvo.
So siot mo" nepatriotizam" toga{, vo vremeto
koga bev prinuden da otidam od Makedonija zatoa {to
ne sakav da `iveam vo zatvoreno kutiv~e kibrit, i sega
ovde vo Va{ington osobeno me interesira{e i me interesira
toa kolku sum vreden i kvaliteten kako ~ovek, kako profesionalec,
kao umetnik, vo eden po{irok kontekst i meren so svetski
ar{ini. Kolku mo`am da se prodadam i kolku mo`at da
me kupat spored kvalitet {to go imam a ne spored toa
od koja nacionalost sum. Jas sum uspe{en ili ne zatoa
{to sum toa {to sum, a ne zatoa {to sum Makedonec, ili
zatoa {to sum clen na nekoja partija na vlast. Uspesni
Makedonci ima mnogu. Kade i da se svrtis. No kolku uspesni
gradajani od Makedonija ima vo svetot. Za mene ne e
predizvik da se natprevaruvam so nekoj nasilnik ~ij
pogled ne desega ni do Kumanovo a kamoli ponatamu. Nema
predizvik vo toj natprevar. vsu{nost celiot svoj `ivot
se zanimavav so predizvici. Tokmu zatoa navleguvajki
na golemata svetska scena, osobeno ovde kade {to sorabotuvam
i se meram, ne so eden ili dvajca nadueni "makedoski
patrioti", tuku so talent, so znaewe, so sposobnost,
si licnosti talentirani do zla boga, so kreativci od
celiot svet, i po mestoto {to go izboruvam a ne {to
go dobivam vo nasledstvo ili po partiski klu~, mo`am
da se osoznaam vistinski koj sum i {to sum.
Nekoi prognozi za idninata na Makedonija se
mnogu crni, zastra{uva~ki. {to mislite za identitetot
na makedonecot, za negovoto ~uvstvo za dr`avnost, za
negoviot odnos kon nacionalnoto, kon gragganskoto?
Nema somnevawe, vremeto e olovno, tesko. Ne treba da
se bide naiven i da se zatvoraat o~ite pred edna objektivna
zagroza {to vo edna metastazi~na dimenzija se nadvisnala
nad Makedonija. No isto taka, bi sakal da sum i optimist:
smetam deka ako ~ovekot, individualecot e svesen koj
e i {to e, toga{ nikoj ne mo`e da go zagrozi, da go
onevozmo`i, da go izbri{e od kartata na svetot. Makedonija,
odnosno makedonskiot identitet kako takov postoel niz
vekovite i }e postoi. Toa e onaa treva Pirej. Makednoicite
so vekovi nemale dr`ava no opstojale prostum. I ete
gi prisutni se tuka i denes. No vidlivo e isto taka
deka od site strani ima posegawe kon Makedonija i deka
obidot za povtorna delba i parchosuvawe sega se pojavuva
vo vid na eden nov postmodernisti~ki koncept na fragmentirawe.
Medjutoa toa delewe ne mu odi vo prilog nikomu. Nie
vo Makedonija eden den verojatno }e razbereme…
koga velam nie ne mislam na makedoncite, tuku na gragganite
na Makedonija . Etni~kiot koncept mi e odamna tug. Da
sakav da bidam ~len na stado, etnos, mo`ebi }e bev vo
Makedonija. Jas sakam da bidam ramnopraven clen, covechko
su{testvo, del na eden demos, na grupa lu|e, gragani,
individui ~ij licen identitet i pravo se po~ituva. Eden
den velam kako gradgani }e razabereme deka bez razlika
od koja nacionalna zaednica doagaame, mora da zaboravami
na minatoto. Nasata etni~kata pripadnost ne e paso{
kon idninata. Ne sme podobri zatoa {to sme Makedonci
ili Albanici, ili Turci ili Romi. Morame da `iveeme
zaedno, go sakale toa ili ne. Morame da prestaneme da
se gordeeme so na{iot narcisizam na mali razliki. Ima
tolku mnogu raboti {to lu|eto vo Makedonija gi cinat
slicni i gi doblizuvaat. Od gladot do stravot. Od pecalot
do bolkata. Od sonistata za zivot vo mir do atomskata
pecruka nad site nas. Morame da mislime za utre. A ete
lu|eto vo Makedonija, zamaeni i zavedeni od politckite
partii so naglasen etnicki predznak mislat od vcera
za v~era, a ne za utre. Svetot zabrzano odi mnogu napred.
{to pobrzo se priklu~ime, tolku podobro za nas. Intrersno
e {to kolku {to ~itam, vo Makedonija na razni nivoa
ve}e se javuvaat, lu|e od najmladata generacija tvorci
koi mislat i deluvaat poninaku. Racinolano, umno, bez
patetika i bez mitoligizirana opsednatost so minatoto.
Bez etnicki kompleksi i frustracii. Toa se, bi rekol,
tie mladi lavovi {to bi mozele vo bliska idnina da ja
povedat Makdeonija kon vistinska demokratija. Ako tie
mladi lavovi ne se izborat za svojot identitet kako
gra|ani, rabotite }e stojat onaka kako {to se - pred
crna dupka vo koja site }e ne snema.
Ne veruvam deka Evropa }e ni gi otvori svoite porti
dodeka ne se uveri deka gra|anite na Makedonija - makedonci,
turci, albanici, srbi i site drugi ne po~nale da `iveat
zaedno i so me|usebno po~ituvawe. Ne veruvam deka }e
bide poinaku se dodeka Makdeonija ne stane zaedni~ki
dom na ramnopravni gra|ani vo koi vladee pravoto i zakonot,
zaedni~ki dom vo koj gra|anite koi go pocituvaat zakonot,
plakaat porez, struja, voda, a ne dr`ava zalo`nik na
etnicki enklavi i izvitoperena politka. "Da se
bide lider, politi~ar, toa zna~i da mu se slu`i na narodot”",
}e re~e{e da e `iv denes Andre Marlo.
Ako destruktivnite sili zarobeni vo kalta na minatoto
i ponatamu dominiraat vo Makedonija turkajki ja kon
bezdnata, toga{ Evropa }e ima odli~en izgovor za svoite
gluposti i svojot varvarizam, te{ejki se deka ete ima
tamu na jug nekoi varvari koi "so vekovi se mrazat"
i koi se sepak mnogu polo{i od niv.
- Fi~ers 1: Makedonija ne komunicira so nikogo koj {to
e nadvor od nea
- Fi~ers 2: Vo momentov Makedonija e vo te{ka koma
- Fi~ers 3: Etni~kata pripadnost ne e paso{ kon idninata
- Fi~ers 4: Istorijata se povtoruva kako postmodernisti~ki
koncept na fragmentirawe
